Senzorna integracija

Klasifikacija i serijacija su jako bitne za razvoj mišljenja i razvoj pojma broja. Klasifikacija je razvrstavanje elemenata u skupove na osnovu nekih karakteristika (npr. boja, oblik, veličina). Klasifikaciju ispitujemo tako što detetu pokažemo neki predmet i tražimo da razvrsta sa sličnim stvarima. Postoji nekoliko nivoa klasifikacije. Nivo figuralnih kolekcija je nivo na kom dete elemente […]

Aktivnosti za decu sa disfunkcijom motoričkog planiranja Izraz motoričko planiranje često se upotrebljava kao sinonim za praksiju, iako je motoričko planiranje samo jedan deo praksije. Praksija uključuje ideaciju i motoričko planiranje. Ono predstavlja pripremanje za neku novu i složeniju radnju ( spuštanje niz tobogan u parku ili zakopčavanje jakne ). Pojedina deca najbolje motorički planiraju

Aktivnosti za podsticaj proprioceptivnog čula   Propriocepcija nam daje informacije o položaju, snazi, pravcu i kretanju delova vlastitog tela. Ona doprinosi razvoju telesne šeme , zauzimanje adekvatnih položaja tela. Propriocepcija pomaže ujedinjavanju taktilnih i vestibularnih nadražaja, a receptori ovog čula se nalaze u mišićima i zglobovima. Omogućava nam da ujednačeno hodamo, brzo trčimo, penjemo se

Aktivnosti za decu sa disfunkcijom fine motorike Veštine fine motorike zavise od razvijenosti veština grube motorike. Dobra gruba motorička kontrola temelj je za male mišiće ili kontrolu fine motorike. Aktivnosti fine motorike zahtevaju precizan rad malih mišića. To su mišići koji su prisutni u celom telu, u ručnim i nožnim prstima, očima, jeziku, mišićima usne

Aktivnosti za decu sa poteškoćama u vizuelnoj percepciji kroz senzornu integraciju   Vid je složeni proces koji nam omogućava da odredimo prizore, predvidimo ono što nam ide u susret, i pripremimo se za reakciju. Zdrave oči i vid su preduslovi za adekvatnu vizuelnu percepciju. Vid doprinosi našoj temeljnoj veštini koja se zove okulomotorička veština (

Egzekutivne funkcije (EF) podpadaju pod kognitivne funkcije i smatraju se za najsloženije. EF je sistem samoregulacije koji ima veliki značaj u razvoju govora, samokontrole i u razvoju soijalnih i akademskih veština. Egzekutivne odnosno izvršne funkcije se odvijaju u predfrontalnom korteksu – čeonom režnju. Lezakova definiše EF kao kapacitet koji omogućava osobi da uspešno organizuje samostalno

Pamćenje je proces u kom nervni sistem trajno (dugoročna memorija) ili privremeno (kratkotrajna odnosno radna memorija) skladišti podatke. Proces upamćivanja može biti svestan ili nesvestan, što zavisi od neuroplasticiteta nervnog sistema, kao i od stepena razvijenosti kognitivnih funkcija. Pored kratkoročnog I dugoročnog pamćenja poznato je i senzorno odnosno čulno pamćenje, kada se upamti samo sirova

Pažnja je jedan od osnovnih pokazatelja procesa sazrevanja deteta, odnosno bazični parametar opšteg razvoja i sa takvom ulogom je najupadljiviji marker razvojnih poremećaja. Kada se osvrnemo na istorijsku organizovanost ponašanja kod ljudi možemo uočiti da se ljudi rađaju sa urođenim elementarnim reakcijama, razvoje pažnje omogućava format voljnog odgovora na stimuluse, draži i informacije iz neposredne

Aktivnosti i vežbe za decu sa auditivnom disfunkcijom kroz tretman senzorne integracije Sluh ili slušanje je sposobnost primanja zvukova. Rođeni smo sa ovom veštinom, stoga ne možemo naučiti kako se to radi. Sposobnost da čujemo ne znači i da razumemo zvukove. Sa veštinom razumevanja nismo rođeni već je usvajamo dok obrađujemo vestibularne stimuluse. Istančana veština

Aktivnosti za decu kroz senzornu integraciju Bilateralna koordinacija se razvija kada bebe uče da pokreću svoj trup i udove. Neki pokreti su simetrični, npr. istovremeno mahanje obema rukama, drugi pokreti su nesimetrični kao što je pojedinačno ritanje nogama. Bebe koje se postavljaju u različite položaje , uključujući potrbušni i bočni u značajnoj su prednosti u