Deca kod logopeda

Pažnja je psihička funkcija pomoću koje čovek može da usmeri i usresredi svoju psihičku sposobnost na neku informaciju. Osnovni poremećaj pažnje je rasejanost koja ima 2 tipa: 1) Pojačana vigilnost, a oslabljen tenacitet. 2) Pojačan tenacitet, a oslabljena vigilnost. Vigilnost znači da se pažnja brzo prenosi sa jedne informacije na drugu. Tenacitet je sposobnost da se pažnja […]

Praksija je usmerena i voljna psihomotorna aktivnost – pokret koji nastaje voljom deteta. Sastoji se iz niza pokreta, koji su svesno usmerenii prilagođeni ostvarenju ciljane radnje. Osnovni element svake praksije je pokret. Putem praksije dete ostvaruje direktni, voljni kontakt sa spoljašnjim svetom, a pored toga vrlo je značajna za razvoj mentalnih kapaciteta. Dok je refleksna

Čitanje i pisanje bez muke Obrnuto slovo A u svesci vašeg mališana, brojevi na papiru koji podsećaju na 8, 9 i 10, ali im nešto nedostaje, otežano izgovaranje reči? Ako ste ovo primetili kod vašeg deteta, znak je da ono ima poteškoća sa čitanjem i pisanjem. Poteškoće postoje, ali mogu da se uklone. Vreme je

Šta je poremećaj glasa? Govorni poremećaji su medicinska stanja koja uključuju abnormalni nivo i/ili kvalitet zvuka koji proizvodi grkljan. Brojni su uzroci koji mogu uticati na razvoj govornih poremećaja, a neki od njih zahtevaju medicinski tretman. Kada se treba obratiti logopedu? Ukoliko imate promukao i hrapav glas koji traje duže od dve nedelje ili traje

Pod artikulacijom, odnosno izgovorom glasova, podrazumevamo određene pokrete govornih organa, kao i usmeren tok vazdušne struje koji su specifični za svaki glas. Sama reč artikulacija potiče od latinske reči articulatio-articulus i znači izgovor, odnosno obrazovanje i izgovaranje glasova određenog jezika, gde najvažniju ulogu imaju govorni organi. Poremećaji artikulacije mogu biti različitog tipa i stepena oštećenja.

Kako se manifestuju pervazivni poremećaji? Ukoliko uočimo da dete kasni u verbalnoj i neverbalnoj komunikaciji, u odnosu na ljude iz okruženja, nema razvijenu igru, stalno ponavlja iste aktivnosti, burno reaguje na promene..možemo posumnjati na pervazivni poremećaj. Dete sa ovim poremećajem ima stereotipne pokrete prstima, telom, hoda na prstima, “leprša” rukama. Često su preosetljivi na neke zvuke,

Razumevanje vremena za dete je vrlo apstraktan pojam, dete vremen ne može iskustiti taktilno – potrebno je da ga sazna kroz doživljaj. Sadašnjost je vremenski pojam koje će dete usvojiti pre svih, tek razvojem apstraktnog mišljenja usvojiće ideju o prošlom i budućem vremenu. Prvi način opažanja vremena tj. usvajanja vremena se vrši strukturiranjem detetovog dana.

Dete otkrivanjem prostora doživljava svet oko sebe, kao i njegove granice. Usmeravjući svoju pažnju i aktivnosti dete otkriva i ispituje granice prostora oko sebe, kuša sigurnost već poznatog, osvojenog prostora. Do osme godine, dete bivstvuje i kreće se aktivno u svom Subjektivnom prostoru – prostoru koje može opaziti čulima, vidom pre svega. Oko osme godine

Oralna praksija (oralna motorna sposobnost) podrazumeva aktivnosti koje uključuju senzornu stimulaciju i pokretanje usana, vilice, jezika, mekog nepca, laringsa. To obuhvata mišićni tonus, mišićnu snagu, opseg , brzinu, koordinaciju pokreta , kao i disocijacuju pokreta( sposobnost pomeranja oralnih struktura kao što su jezik i usne, nezavisno jedni od drugih). Oralna motorna sposobnost je najfinija motorna

Aktivnosti za decu koja imaju disfunkciju oralno – motoričkih veština kroz Senzornu integraciju Većina novorođenčadi rađa se spremna da ovlada osnovnim senzorno- motoričkim obrascima : koordinacijom sisanja, gutanja i disanja. Ta sinhronizovanost omogućava detetu da se umiri. Sisanje kao prva bebina oralno- motorička veština , jača mišiće usta a postepeno uči i druge kao što