ORIJENTACIJA U PROSTORU

Dete otkrivanjem prostora doživljava svet oko sebe, kao i njegove granice. Usmeravjući svoju pažnju i aktivnosti dete otkriva i ispituje granice prostora oko sebe, kuša sigurnost već poznatog, osvojenog prostora. Do osme godine, dete bivstvuje i kreće se aktivno u svom Subjektivnom prostoru – prostoru koje može opaziti čulima, vidom pre svega. Oko osme godine dete rapidno počinje da istražuje prostor van svojih opažaja i stupa u tzv. Objektivni prostor. Subjektivni prostor se smatra pre svega prostorom tela – manipulativnim; opipljivim prostorom ograničnim domašajem kako detetovih čula, tako i ekstremiteta. Objektivni prostor deteta se nalazi van domašaja ekstremiteta i čula, odnosno dete uviđa i beleži da postoji „nešto“ izvan njegovog dometa, kao što i uviđa pravila postojanosti sveta van njegovih čula. Dete istupa iz svog subjektivnog prostora i otkriva sredinu van dodira, poznatu kao trodimenzinalni prostor. Otkriva širinu, visinu i dubinu prostora, kako oko sebe, tako i u sebi. Uviđa pravila prostora, odnosa između pokretnih tela (svog pre svega) i nepokretnih objekata.

Razvoj orijentacije u prostoru ima uticaja na dalji razvoj lateralizovanost prostora i tela, kao i uticaj na usvajanje veština čitanja, pisanja i računanja (logičko mišljenje) – odnosno spregu za usvajanje školskih i akademskih veština. Neadekvatno razumevanje odnosa u prostoru upozorava na mogućnost problema u ovladavanju školskih i akademskih veština. Uočavanja prostornih odnosa nadograđuje se na detetovo razumevanje sopstvenog tela u prostoru.

Vežbe za razvoj doživljaja tela u prostoru služe da pomognu detetu da uvidi odnos između sopstvenog tela i prostora. Oko deteta postaviti različite poznate predmete i tražiti od deteta da pokaže koje sve predmete može da dosegne, kao i njihovo položaj u prostoru u odnosu na njegovo telo. Ovom vežbom se postiže da dete bolje shvati šta se sve nalazi u njegovom manipulativnom prostoru, koji se razvija oko četvrte godine. Defektolog i dete stoje jedno naspram drugog. Nagnuti telo u napred, u stranu ili koso i tražiti od deteta da opiše položaj i smer tela odnosno dati nalog detetu da ponovi vežbu, pokretima i govorom. Defektolog i dete stoje jedno na spram drugu i dodaju se loptom, defektolog menja načina dodavanja lopte detetu i traži od njega da uradi isto. Npr. loptu bacati sa rukama iznad glave, telom i rukama nagnutim na jednu stranu, rukama između nogu i sl. Loptu gurnuti po podu i tražiti od deteta da odredi u kom se pravcu kreće lopta u odnosu na njegovo telo, npr. da li lopta ide ispred tebe ili iza tebe, da li ide sa strane, pored tebe ili koso od tebe. Ove vežba pomaže da dete shvati, pored prostornog odnosta, gestualni – operativni prostor u kom može delati.

Od kockica ili štapiće napraviti određeni oblik – kućicu, drvo, garažu i tražiti od deteta da napravi isti oblik. Takođe se može koristiti papir i olovka. Na papiru nacrtati određeni oblik npr. trougao, kocku ili krug i tražiti od deteta da precrta. Oko pete godine se kod deteta razvija mogućnost reprodukovanja različitih oblika i položaja tela. Tražiti od deteta da na papiru nacrta raspored nameštaja u prostoru i pitati ga: šta se nalazi na stolu, pored stola, ispod stola i iza stola. Odgovori: Vaza je na stolu, stolice su pored stola, vitrina je iza stola, ispod stola su igračke…

Kod uočavanja predmeta u prostoru u odnosu na telo možemo uraditi sl. vežbu: Napraviti mini poligon gde će pravila poligona uključiti sledeće priloge – obiđi oko stolice, prođi ispod stola, ubaci loptu u koš, iskoči iz kruga, stoj na jednoj nozi pored stolice… Pored ove vežbe možemo vežbati i vizuelnu percepciju kroz sledeću aktivnost: Pitati dete šta se sve nalazi iznad njega, a šta ispod njega. Kada dete utvrdi odnose predmeta dati nalog detetu da se popne na stolicu i ponoviti pitanje šta se sve nalazi ispod njega, šta ispod njega.

Orijentacija u prostoru je blisko povezana i umnogo zavisi od doživljaja telesne celovitosti deteta. Omogućava skladniji razvoj lateralizacije, kao i logičko-analitičkog mišljenja. Kod vežbanja orijentacije u prostoru pre svega proveriti da li dete razume pojmove: ispred, iza, pored, na, iznad, ako nisu objasniti mu. Ukoliko dete odbija saradnju ili ima nizak nivo uspešnosti smanjiti broj pravaca i pojednostaviti pravila. Takođe se može detetu predstaviti potpuno novi pravac – ukoso npr. što može pokrenuti njegovu radoznalost i maštu. Svako dete ima svoj tempo razvoj, a na nama je da razvoj usmerimo kroz aktivnostima koji će doprineti bogaćenju iskustava dok u isto vreme uzimamo potrebu deteta za igrom, maštanjem i kreativnošću.

Literatura:

Nikolić, S., Ilić-Stošović, D., Ilić, S. (2011). Razvojna procena i tretman dece predškolskog uzrasta (Praktikum), Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd

Nedović, G., Rapaić, D.: Praktikum preventivno – korektivnog rada u osnovnoj školi, Beograd, 2012.

Svetomir Bojanin: Tretman pokretom i savetovanje, Beograd, 2016.