Disfagija predstavlja poremećaj gutanja koji se karakteriše kao osećaj zaostajanja zalogaja hrane u grlu ili u grudima. Klinička slika se manifestuje osećajem zaostajanja čvrste, kašaste i tečne hrane, obično iza i ispod grudne kosti, ređe u proksimalnom delu jednjaka i u predelu baze vrata. Uzroci nastanka disfagie mogu biti neurološki (moždani udar, Parkinsonova bolest, MS, neke bolesti motornog neurona, Bulbarni poliomijalitis), mišićni (Mijastemija gravis, mišićna distrofija, dermatomiozitis, krikofaringealna nekoordinacija), poremećaji motiliteta i mehaničke opstrukcije. Otežano gutanje dovodi često do pothranjenosti organizma i opšte slabosti organizma. Nemogućnost adekvatnog gutanja može dovesti i do apsorpcije hrane i tečnosti što može dovesti do teškog oblika zapaljenja pluća. Karakteriše je spor unos hrane, jedan zalogaj se guta više puta, prisutno stalno podrigivanje tokom jela, pojačana salivacija, osećaj knedle u grlu, osećaj punoće u grudima nakon obroka, kašalj i zagrcnjavanje tokom jela..

Cilj tretmana disfagija je da se uz pomoć različitih rehabilitacijskih postupaka i terapijskih procedura obezbedi sigurno gutanje, hranjenje i hidratacija.
U zavisnosti od uzrasta, vremena nastanka poteškoća i motivacije definiše se plan i program tretmana.

U tretmanu se koriste:
• Posturalne tehnike ( uvlačenje brade, istezanje glave, rotacija glave i ležanje na strani)
• Vežbe za poboljšanje neuromuskularne kontrole potrebne za akt normalnog gutanja
• Kompenzacione tehnike koje obezbeđuju sigurno gutanje
• Elektrostimulacija koja dovodi do kvalitetnijeg akta gutanja uz vocaSTIM® – Master aparat
• Savetovanje pacijenta

Neke od vežbi oralne motorne kontrole uključuju:
• ograničene pokrete jezika (otvarati usta što jače i podizati jezik što više, zadržati ga sekundu, a onda ga spustiti)
• pojačavanje bukalne tenzije (razvlačiti usne što je više moguće kao pri izgovoru glasa I i zaokružiti usne kao pri izgovoru glasa U; brzo ponavljati ove pokrete)
• ograničene lateralne pokrete vilice ( držati vilicu što šire otvorenom oko jedne sekunde)
• ograničenu snagu mišića jezika ( jako jezikom opirati o špatulu oko jedne sekunde)
• pojačavanje okluzije usana (razvući usne što više kao prilikom izgovora glasa A oko jedne sekunde, a pstepeno i produžiti)