Da li ste nekad uhvatili sebe kako se spontano obraćate deci na njihovom bebećem jeziku?
Često se dešava da odrasli prilagođavaju svoj govor potrebama i mogućnostima deteta. Oni to rade na različite načine. Upotrebom kraćih rečenica, oponašanja zvukova iz prirode, ponavljanja reči ili fraza i na taj način tepaju detetu (maženje u govoru). Tepanjem odrasli najčešće emotivno pokušavaju da se približe deci.
Tepanje je u stvari pojednostavljen oblik jezika koji odrasli koriste kada razgovaraju s bebama (ili kućnim ljubimcima). U engleskom jeziku koristi se termin “baby talk” ili službeno “infant-directed speech (IDS)” dok je u srpskom jeziku najbliži termin – tepanje.
Dete usvaja govor slušajući i imitirajući govor ljudi iz svog neposrednog okruženja. Na ovaj način nepravilan (tepav) govor tj. često obraćanje odraslih detetu tepavim govorom može biti jedan od uzroka poremećaja izgovora glasova kod dece. Ovakav način obraćanja odraslih prema deci šalje detetu lošu poruku. Da je ono jos uvek malo i bespomocno i da mu treba pomoc izastita odraslih. A potreba deteta za individualnošću i vlastitim “ja” počinje već oko 2,5 godine. Zato se iz pomenutih razloga ne preporučuje roditeljima da koriste ovakav vid komunikacije sa svojom decom.