U ovom tekstu ćemo vam približiti ,kao i u predhodnim, vežbanje glasova i pomoći vam kako da u kućnim uslovima vežbate sa vašim mališanima. Za početak uvek savetujemo da se obnove vežbe oralne praksije, kako bi se jezik pokrenuo i bio pokretljiviji.
Glasovi Č, Ž, Š, Dž se dele po mestu nastanka (tvorbe) na prednjonepčane, tj palatalne, a prema načinu izgovora na strujne ( Š i Ž), dok se glasovi Č, Dž svrstavaju u slivene, jer su sliveni ( nastao od elemenata dva glasa). Sa navršenih 5 godina dete bi trebalo pravilno da izgovara ove glasove. Ukoliko postoje neka odstupanja, treba potražiti pomoć stručnjaka, logopeda.
Glas Č
Najpre ćemo detetu objasniti položaj govornih organa , kako da ih postavi, da bi moglo lepo da vežba. Možete zajedno sa detetom sedeti ispred ogledala, jer je detetu lakše da imitira određeni pokret kada vidi sebe i ono što pokušava da izvede. Deca najlakše vežbaju kad im određeni pokret povežemo sa nečim konkretnim, npr. deci kažemo da naprave “trubicu” ili da imitiraju kako daju poljubac. Kada je u pitanju nameštanje jezika, možemo da imitiramo konjski kas (šta se čuje kad ide konj) i deca upamte mesto na koje vrh jezika udari u nepce. Često se koristi špatula kako bi se podigao vrh jezika na prednje, tvrdo nepce. Efikasnije od korištenja špatule je da dete svojim kažiprstom pritisne jezik prema gore.
Tipične greške koje se javljaju kod dece prilikom izgovora ovog glasa su :
1. neizgovaranje glasa (potpuno izostavljanje glasa)
2. nejasno izgovaranje glasa
3. zamena glasa Č nekim drugim (najčešće glasom Ć)
Kada se namesti glas , onda se započinje sa vežbanjem vokala :
ČU Čulo, čutura, čudan, čuti, čupav, čun, čunak, čupati, čuvati, čuvar, čukati, čuditi, čučati, čuperak, čudovište
ČO čokolada, čorba, čoček, čoban, čokot, čopor, čovek, čokolino
ČA Čaj, čajnik, čar, čamiti, čapati, čavao, čarobnjak, čađ, čarape, čagalj, čabar, čamac, čaroban
ČE Ček, čelik, čelo, četa, čep, čedo, češalj, čekić, čekinje, čeljade, čepati, četka, čekati
ČI Čir, čipka, čist, čitak, čitati, čiviluk, čizma, čili, činija, čip, čips, čigra, čičak
Kada dobro provežbamo glas č na početku reči prelazimo na glas č u sredini reči:
U……………………………..Č…………………..U
O……………………………..Č…………………..O
A……………………………..Č…………………..A
E………………………………Č…………………..E
I……………………………….Č……………………I
čku, čko, čka, čke, čki; tačka, mačka, zvečka, igračka, značka čnu, čno, čna, čne, čni; tačna, mračna, očno, sočno
teče, viče, tuče, plače, seče, peče, korača, mače, pače, goveče, oči, doček, večera, priča, igračka, bačva, palačinke, vučjak, venčanje, čačkalica, kornjača, računar, papuče, utičnica, sunčanje, sunčanica, oblačak, tra-čak
Zatim sledi vežbanje izgovora glasa č na kraju reči:
U………………………………..Č
O………………………………..Č
A………………………………..Č
E………………………………..Č
I…………………………………Č
Ključ, obru , kauč, loč, mač, kolač, peevač, jahač, svirač, plivač, skakač, trkač, kopač, vozač, otirač, otvarač, pokrivač, meč
Kao što smo I pre govorili, svaki glas se lakše automatizuje ukoliko ga deca ponavljaju I uče kroz rečenice, pesme, i pričice.
Mače mjauče.
Gušče gače.
Pače kvače.
Kuče laje.
Čole ima čamac.
Čedo je čupav.
Čorba je vruća.
Čiča srče čaj iz čaše.
Čačkalicom zube čačkam.
Čupavi oblačak
Čupavi oblačak
Čuči iznad Čačka,
Kao crna mačka
Čupavi oblačak
Čeka da ga očeše
Jedan sunčev zračak, da začas u dečije radoznale oči
Kao u čaše
Kap kiše uskoči.
Sada ćemo preči na glas Š.
Položaj govornih organa kod glasa Š je sledeći : pozicija usana, zuba, jezika je voema slična kao kod glasa Č, usne nameste deca u “ trubicu” tj. one su zaobljenje I isturene, razmak između gornjih I donjih zuba je mali, vrh jezika je isto podignut na gore, iza gornjih sekutića i alveola. Glas Š je bezvučan, tako da prilikom njegovog izgovora glasnice ne trepere.
Kao I uvek, započinjemo sa vežbanjem vokala :
Š……………………..A šah, šav, šal, šampon, šator, šamar, šamarati, šampion, šarati, šaran, šarke, šargarepa
Š……………………..E šema, ševa, še, šeboj, šetnja, šeprtlja, šeta , Šekspir, šećeriti,šetkati, šestar Š……………………..I šik, Šid, šine, šija, šipruka, šiblje, šinjel, šibica, šinobus, širiti, šibati, široko Š……………………..O šok, šolje, šota, šofer, šorc, šokirati, Šoki, Šotra
Š……………………..U šum, šuma, šupa, šumarak, šubara, šunka, šuga, šupčke, šuster, šurak
Zatim uvežbavamo glas u sredini, u medijalnom položaju:
A……………… Š……………..A
E………………..Š……………E
I…………………Š…………….I
O……………….Š…………….O
U………………Š………………U
ašov, kiša, Maša, Gaša, tiše, duša, košulja, pešak, kašika, košarka, kišobran
Prelazimo na finalni položaj glasa Š, tj na kraju reči:
A…………………Š
E…………………Š
I………………….Š
O………………..Š
U…………………Š
miš, tuš, baš, naš, koš, kais, pliš, pustoš, doboš, keš, Niš, pasoš, još, keš, veš
Rade se I vežbe u kojima se glas Š kombinuje sa suglasnicima– klasterima : ŠT, ŠN, ŠL, ŠK, ŠP tšap, štipati, šlag, šnala, škoditit, ušno, šlep ,štipaljka, koštati,peškir, Šveps
1. Dušan lupa u doboš
2. Baka plete Maši šareni šal.
3. Miš se plaši mačke.
4. Nataša I Šone idu u šetnju.
5. Volimo da se šetkamo po šumi.
MEDA MIŠKO
Meda Miško zaspao,
leži potrbuške,
sanja da je zaspao
ispod jedne kruške.
Pa sve kruške padaju,
na zelenu travu,
meda Miško ne može
da podigne glavu.
Glas Ž
Položaj govornih organa kod glasa Ž : artikulacija ovog glasa je ista kao i prilikom izgovora glasa Š, usne trebaju da budu isturene i blago zaobljene, razmak između gornjih i donjih zuba je mali, a vrh jezika je podignut gore- iza gornjih sekutića, nepce je podignuto i glasnice trepere jer je ovo zvučan glas.
Kao i uvek, započinjemo sa vežbanjem vokala, na početku reči:
Ž……………….A žar, žaba, žaoka ,žalfija, Žarkovo, žandar, žabac, žalostan, žak, Žaklina
Ž……………….E žeđ, žena, želja, žedan, želudac, žetva, želatin, ženka, žeton, žestok
Ž……………….I žig, žir, život, ika, žilet, žirafa, žito, životnja, živina, živeti, životariti
Ž……………..U žur, žurka, žumance, Žuća, žurba, žustar, žuriti, žuljati, žuto, žu-žu, žubor
Zatim uvežbavamo glas u sredini, u medijalnom položaju:
A……………… Ž……………..A
E………………..Ž……………E
I…………………Ž…………….I
O……………….Ž…………….O
U………………Ž………………U
a onda i u finalnom položaju:
A…………………………Ž
E…………………………Ž
I…………………………Ž
O……………………….Ž
U……………………..Ž
Rade se vežbe u kojima se kombinuje glas Ž sa suglasnicima, tj.klasterima : ŽB, ŽV, ŽD, ŽM, ŽG, ŽR, kao u rečima : žmurke, žgoljav, ždrebe, ždrelo, žbunje, žbun, žrtva, žvakati, žvaka…
Primeri rečenica :
1. Žaba živi u žabokrečini.
2. Žaklina žvaće žvaku.
3. Žirafa je velika životinja.
4. Miša se posekao na žilet.
5. Moj brat je uhvatio žabu.
PUŽ
Od jednog žbuna
pa do neke ruže
puž dva dana puže,
a može i duže.
A uz put drema,
i pomalo žmuri,
vremena ima,
žašto da žuri.
Glas DŽ
Kao I kod ostalih glasova iz ove grupe, položaj govornih organa je veoma sličan, čak je isti kao pri izgovoru glasa Č, samo što je glas Dž zvučan pa je prisutno i treperenje glasnica.
Nepravilna artikulacija ovog glasa, pored distrozije (izgovor glasa je nepravilan , pa je kvalitete loš), se javlja i u obliku supstitucije gde se ovaj glas najčešće zamenjuje glasom Đ, pa dete izgovara đem umesto džem. Veoma retko se javlja omisija ovog glasa, tj izostavljanjeprilikom izgovora.
Kao i do sada, vežba se položaj glasa na početku( sa vokalima) u sredini, i na kraju I sa suglasnicima.
Primeri rečenica:
1.Džoni vozi veliki džip.
2. Odžačar čisti odžak.
3. Džaja trenira džudo.
4. Na putu su bile velike džombe.
5.Moja baka najlepše sprema džem.
DŽEP
Dž je džep na džemperu.
Dž je bedž na reveru.
Dž je džak u budžaku.
Dž je odžačar na odžaku.
Kad u džepu ničeg nema,
dajte makar malo džema.