Dete kroz pokret upoznaje kako svet, sebe i svoje telo. Putem pokreta dete saznaje i uči o svetu oko njega, uči o svom telu i postaje svesno svog postojanja u svetu. Doživljaj telesne celovitosti je šema tela koja se formira na osnovu iskustva koje dete stiče tokom sazrevanja, kao i skup informacija koje dete dobija iz tela. Razvoj šeme tela se dešava kretanjem odnosno pokretom – doživljaj celovitosti je preduslov za organizaciju ponašanja, brzinu i kvalitet usvajanja i obrade informacija. Neusklađen razvoj pokreta i poznavanja tela izaziva može izazvati psihomotorne poremećaje, poremećaj praksije i ponašanja, tikove…
Do druge godine dete prepoznaje oko pet delova tela (uglavnom glava, noga, ruka i delovi lica), do treće godine života oko osamnaest delova tela (delove lica detaljnije, šaka, pete, kolena), do pete godine života prepoznaje i pokazuje sve veće celine tela, do desete godine imenuje sve prste. Usvajanje lateralizovanosti se navršava u detetovoj šestoj godini, a poznavanje leve-desne strane na drugoj osobi se usvaja do desete godine.
Materijali i sredstva potrebni za vežbe: lutka, ogledalo, strunjača.
Kod vežbanja poštovati redosled upoznavanja delova tela, kao i metoda reč prati pokret – gde dete pri pokretima izgovara aktivnost koju vrši. Nekada je poželjno krenuti od početka da bi dete lakše prihvatilo vežbe i stvorilo osećaj uspeha kod deteta. Ukoliko se pojavi nezainteresovanost detetu možemo predložiti otkrivanje delova tela koje ne zna.
Dete pitati da pokaže i imenuje delove tela na lutki, ako ne zna imenovati nepoznate delove tela i tražiti od deteta da ponovi postupak. Pred ogledalom tražiti od deteta da pokaže delove tela na nalog i imenuje ih. Takođe pitati dete da imenuje delove tela koje defektolog pokazuje na sebi.
Kod vežbe na principu: „Uradi kao ja“ defektolog i dete su okrenuti jedno prema drugome. Defektolog izvede određeni pokret i traži od deteta da ga izvede. Kada dete savlada pokret ili niz pokreta tada ga može raditi pred ogledalom.
Pri uvežbavanju serije pokreta npr. ruke gore iskorak napred – ruke dole iskorak napred tražiti od deteta da opiše pokrete. Seriju pokreta menjati kada dete savlada niz gde se pritom zadžava princip jednostavnosti – izbegavati usložnjavanje vežbi.
Snežana Nikolić, Danijela Ilić-Stošovi , Snežana Ili : Razvojna procena i tretman dece predškolskog uzrasta (Praktikum), Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd, 2011.
Nedović, G., Rapaić, D.: Praktikum preventivno – korektivnog rada u osnovnoj školi, Beograd, 2012.
Svetomir Bojanin: Tretman pokretom i savetovanje, Beograd, 2016.