U prethodnim tekstovima je bilo reči o poremećajima artikulacije kao i o uopštenoj podeli, pa ćemo još jednom pomenuti tu podelu, a onda se osvrnuti na pojedinačno glasove. Svi artikulacioni poremećaji se definišu pod nazivom DISLALIJE. Dislalije ( artikulacioni poremećaji ) predstavljaju nemogućnost ili nepravilnost u izgovoru pojedinih glasova.
One se javljaju kod dece koja imaju očuvano čulo sluha, očuvan inteligenciju, kao i urednu inervaciju govornih organa.
Poremećaje izgovora možemo uočiti na nivou glasova ili reči. Greške koje prave deca, kada uopšteno govorimo o artikulaciji, se mogu podeliti na omisije, supstitucije, distrozije.
OMISIJA- izostavljanje jednog ili više glasova (npr. dete umesto riba izgovara iba, umesto slatko kaže satko ).
SUPSTITUCIJA- je zamena jednog ili više glasova nekim drugim glasom (nrp. dete umesto riba izgovara jiba, umesto čika kaže cika ).
DISTORZIJA – predstavlja izgovaranje s blagim odstupanjem od pravilnog. Svi glasovi su prisutni al je izgovor nekako drugačiji od pravilnog. Ovo su najčešći artikulacioni poremećaji. Uglavnom su to blago do jako umekšani glasovi Š, Ž, Č.
Ovaj tekst može predstavljati mini vodič , dopunu za rad kod kuće ili kao dodatna ideja za one roditelje koji nisu u mogućnosti da posećuju logopeda koliko je zaista potrebno njihovom detetu. Moramo napomenuti da je važno konsultovati se sa logopedom zbog pravilnog postavljanja govornih organa za svaki glas pojedinačno.
IZGOVOR GLASOVA S, Z, C
Zajedničko za izgovor glasova S, Z, C jeste to što se po mestu nastanka ( tvorbe ) dele na zubne , tj dentalne, a prema načinu izgovora na strujne ( S i Z), dok se glas C svrstava u slivene, jer je sliven (nastao od elementa dva glasa).
Za pravilno usvajanje ovih glasova gornja granica je 4,5 godine. Sve nakon toga zahteva pomoć stručnjaka, logopeda. Najpre ćemo detetu pokazati položaj govornih organa, tj nameštaje glasa. Ovde možete koristiti ogledalo kako bi dete vizuelno dobilo povratnu informaciju i bolje videlo kako mu izledaju zubi, usne ,jezik pri izgovoru ovih glasova.
Položaj govornih organa za glas S : usne su razvučene (kažemo u osmeh), otvor između gornjih i donjih sekutića je sužen, dok je vrh jezika postavljen iza donjih sekutića.
Kod svakog glasa krećemo prvo od vežbanja slogova (glas plus vokal ): SA, SE, SI, SO, SU.
Ove primere ćemo zatim provežbati kroz reči.
SA : sam, san, sada, sat, salo, sao, savet, salama, salveta, sandale, sarma, Sanja, saditi, saviti
SE: selo, seme, sedam, semenka, sekund, semafor, sekira, serija, setva, seliti, sedef, seljak
SI: sir, sivo, Sima, sirće, signal, Sibir, simpatija, sidro, sigurna, sipati, sliaziti, sit, sitno, sigurna.
SO: so, sok, som, sada, soba, soja, Sonja, sokne, sokak, sobarica, soliter, Sofija, soko, soliti.
SU: sud, supa, sudija, sukob, sunce, sunđer, suze, Suzana, sudopera, surla, sudbina, Subotica.
Zatim ćemo provežbati glas S kroz rečenice.
1. Sinoć sam sanjala lep san.
2. Sima pije sok.
3. Suzana ima nove sandale.
4. Za vikend putujemo u selo.
5. Školjka je sedefaste boje.
6. Supa je vruća.
7. Seka sedi sama u sobi.
8. Sara voli da se sunča.
9. Som je rečna riba.
Kada dobro provežbamo glas S na početku reči, prelazimo na glas S u sredini reči:
I……………..S………………..I
E…………….S………………..E
A…………….S………………..A
O…………….S……………….O
U…………….S……………….U
Zatim uvežbavamo kroz reči :
kosa, bosa. posao, osam, posuda, pesak, kasa, kesa, tesan, Desa, misao, pasulj, musav, gusan, gasiti, deset, meso, veseo, nositi, visiti.
Rečenice u kojima se glas S pojavljuje u sredini reči:
1. Za rodjendan sam gasio svećice na torti.
2. Vasa ide na posao autobusom.
3. Sanja je oprala kosu.
4. Volim da jedem meso.
5. Pesak je na plaži bio vruć.
6. Moj brat ima deset godina.
Onda vežbamo reči koje počinju sledećom glasovima: SP, ST, SK, SN, SV, poput: spoj, sport, svoj, spajati, stolica, stih, skok, skup, skijati, svet, snimati, svetlo, svadja…
a zatim I kroz rečenice.
1. Kada padne sneg, idemo na skijanje.
2. Ulično svetlo je bilo jako.
3. Stefan voli da se bavi nekim sportom.
4. Spanać je povrće.
5. Ugledali smo skakavca i stonogu u travi. 6. Svetlana i Stanislav su najbolji drugari.
Došli smo do vežbi za glas S na kraju reči:
E……………………S
A……………………S
O……………………S
U……………………S
I………………………S nos, bos. kos, miris, haos, ukras, kaktus, danas, talas, rus, ples, ponos.
Vežbamo glas S na kraju reči kroz rečenice:
1. Sale je operisao nos.
2. Kaktus je u saksiji.
3.Autobus je stigao na stanicu.
4. Tenis je tatin omiljeni sport.
5. Okačili smo ukras visoko na jelku.
Korak ka utomatizaciji je kroz pričice I pesmice u kojima je ovaj glas zastupljen.
SVITAC
U maloga svica,
kad se spusti tama
jedna sijalica upali se sama.
Da li on to skita sve do noći kasne,
il po noći čita pričice i basne.
Položaj govornih organa za glas Z : pozicija usana, zuba, jezika je ista kao I za glas S, vrh jezika koji leži dodiruje donje sekutiće, samo što pri izgovoru ovog glasa glasnice vibriraju. Ovo deci možemo objasniti tako što ćemo im staviti ruku na vrat kako bi osetili vibraciju glasnica.
I ovde, kao i kod prethodnog glasa, krećemo od vežbanja slogova (glas plus vokal ): ZA, ZE, ZI, ZO, ZU.
Ove primere zatim provežbavamo kroz reči.
ZA :zato, zakon, zapad, zajam, zatvor, zagrljaj, zabuna, zanimanje, zalivati, zaboleti, zamak.
ZE: zeka, zet, zeba, Zemun, zebra, Zenica, zeleno, zejtin. zevati, zemljak, zenit
ZI: zid, zidar, zidati, zimzelen, zimski, zidano, zinuti, zimovati, zimogrožljiv.
ZO: zov, zolja, zova, Zoki, Zora, Zorica, Zoran, zovnuti.
ZU : zub, zubar, zumbul, zujati, zumirati, zulufi.
Nakon ovoga sledi vežbanje kroz rečenice, pa možete zamoliti dete da zajedno smišljate rečenice kroz igru, princip je isti kao i za glas S. Možete listati mnoge knjižice detetu zanimljive i tražiti od njega da svaki put pokaže predmete koji počinju na slovo Z i tako uvežbavati.
Zatim prelazimo na glas Z u sredini reči
E……………..Z………………..E
A……………..Z………………..A
O……………..Z……………….O
U……………..Z……………….U
I…………………Z………………. I koza, maza, vaza, poziv, loza, pozadi, lepeza,pauza, bluza, staza, suza, prazno, trezno, vezano, mazno, grozno, pozitivno, paziti, vezati, voziti, kazati, dizati, puzati, maziti.
Rečenice u kojima se glas Z pojavljuje u sredini reči:
1. Šetali smo kroz Zemun.
2. Mama je kupila novu bluzu.
3. Tokom putovanja moramo biti vezani.
4. Beba puzi.
5. Moj novi pas voli da se mazi i maše repom.
6. Ptica je na brezi napravila gnezdo.
Onda vežbamo reči koje počinju sledećom glasovima : ZB, ZV, ZG, ZM, ZN, ZD, poput : zbir, zbirka, zbogom, zdravlja, zvono, uzvik, zvati, zvečati, pozvati, zvuk, zgaziti, zgužvati, značka, znanje, znak…
a zatim i kroz rečenice.
1. Mama me je kaznila.
2. Školsko zvono se čulo jako.
3. Zmija živi u travi.
4. Praznik volim, jer idemo kod bake i deke.
5. Zmaj je odleteo visoko u nebo.
6. Slučajno sam zgazila mrava.
Došli smo isto do vežbi za glas Z na kraju reči:
A……………………Z
O……………………Z
U……………………Z
I………………………Z
E………………………Z niz, pez, uz, voz, ulaz, vitez, namaz, englez, pekmez, kavez, mraz, otkaz.
rečenice:
1. Voz je ušao na stanicu
2. Pozadi je ulaz u zgradu.
3. Baka pravi najlepši pekmez.
4. Toza je stavio kavez blizu prozora.
5. Pariz je prelep grad.
Jos jedna od divnih pesmica koje koristimo u radu za automatizaciju.
KOZA ROZA
U vozu videh kozu
kako pije bozu.
To je koza zvana Roza,
jedna boza, njena doza.
Dobila je Roza vizu
da se nađe u Parizu.
Pa da tamo iz bliza
vidi ko je Mona Liza.
Što se tiče vežbanja glasa C i položaja organa za njegov izgovor ovde vrh jezika dete stavlja iznad gornjih sekutića, a gornja površina jezika je pribiijena uz gornje sekutiće. U trenutku kada dete izgovara ovaj glas jezik se naglo opušta i propušta vazdušnu struju kroz tesnac.
Princip je isti kao i za većinu glasova, prvo se vežba sa slogovima :
C………………….A
C………………….E
C………………….I
C………………….O
C………………….U
Zatim se prelazi na vežbe sa glasom C u sredini reči :
A…………….C……………A
E……………..C……………E
I………………C…………….I
O…………….C……………O
U……………..C…………….U
Potom se glasu C pridružuju glasovi V, M, R, K pa se uvežbava sa tzv.klasterima CV, CM,CR,CK.
Ostaje za kraj vežbanje izgovora glasa C na kraju reči
A……………..C
E………………C
I……………….C
O………………C
U………………C
Sve ove kombinacije se , da bi se glas lakše učvrstio i usvojio vežbaju, kao što smo i pominjali kroz reči, zatim rečenice, a onda kroz kraće priče i pesmice. Bitno je i to da roditelji budu kod kuće dobar govorni model svojoj deci, i da ih uvek ohrabruju tokom učenja problematičnih glasova.
ZAGRCNULA SE MILICA
Zagrcnula se Milica,
suze joj u okicama,
sada veli naša Mica
da joj prija kamilica.
Bacila je flašicu,
neće više borovnicu,
posle dva,
tri guca tera je da štuca.
Literatura Marija Risovic ( 2007).
Naučimo glasove . Kruševac Milica Vakić (2007). Izgovarajmo pravilno. Beograd
Dr. Nataša D. Čabarkapa ( 2018). Da brbljam, da govorim, da učim. Beograd