Nepravilan izgovor glasova (Č, Ž, Š, DŽ, R, L, S, Z, C, LJ)
Svaki logopedski pregled podrazumeva test za procenu artikulacije. To znači da se svaka fonema našeg jezika evaluira i daje se određena ocena za kvalitet izgovora glasa. Greške koje prave deca, kada uopšteno govorimo o artikulaciji, mogu se podeliti na distorzije, supstitucije i omisije. Distorzovan izgovor znači da dete izmenjeno izgovara određeni glas (npr. umekšava). Supstitucija podrazumeva da dete određeni glas zamenjuje nekim drugim glasom (r-l, lj-j), a omisija podrazumeva izostavljanje glasa u reči. Glasovi koje deca najčešće neadekvatno artikulišu ili ne izgovaraju su: Č, Ž, Š, DŽ, R, L, S, Z, C, LJ.
Zbog čega nastaje loš izgovor ovih glasova?
Razlozi zbog kojih dolazi do nepravilnog izgovora su mnogobrojni, tako se navode: loš govorni model iz okruženja, gledanje TV-a i crtanih filmova, genetska osnova, izmenjena anatomija govornih organa, česte upale ušiju i slično.
U ovom tekstu pokazaćemo našim čitaocima kako izgledaju vežbe za korekciju izgovora glasova Č, Ž, Š, DŽ. Moramo napomenuti da je važno konsultovati se sa logopedom zbog pravilnog postavljanja govornih organa za svaki glas pojedinačno, jer se može desiti da se loše artikulisani glas i loše postavi, te nam dođe dupli posao kada se javite stručnjaku za pomoć. Svakako svakodnevna stimulacija govorno-jezičkog razvoja je dobrodošla i osnova je za dobar razvoj.
Izgovor glasova Č, Ž, Š i DŽ
Zajedničko za izgovor glasova Č, Ž, Š i DŽ jeste to što se po mestu nastanka nalaze u istoj grupi glasova(prednjonepčani ili palatalni). Kada postavljamo govorne organe radi adekvatnog izgovora ovih glasova, zajedničko im je:
- da vrh jezika postavljamo gore iza gornjih sekutića,
- da su usne isturene, kao trubica i
- da zubi ne bi trebalo da ostvaruju kontakt na nivou sekutića.
I. Prvi zadatak kod svakog od glasova jeste da se glas koji se uči izgovara u slogovima i to kada je zadati glas na početku, u sredini ili na kraju glasovne kombinacije koja se vežba:
II. Sledeći korak jeste izgovor reči u kojima se zadati glas nalazi na početku reči, a odmah iza njega je vokal:
III. Sada glas koji korigujemo stavljamo u medijalni položaj i na kraj reči:
OČI, BIČ, PLAŽA, PUŽ, NOŠA, KOŠ, NIDŽA, BEDŽ, MAČE, KIČ, KOŽA, MUŽ, MAŠE, JOŠ, HODŽA, DODŽ. PAPUČE, OBRUČ, VEŽE, NOŽ, MEŠA, TUŠ, PIDŽAMA..
IV. Glas u rečenicama:
MIŠA PLEŠE SA MAŠOM.
PUŽ ŽURI NA PLAŽU.
MAČAK DAČA SKAČE.
NIDŽA IMA PIDŽAMU.
V. Glas u pesmicama:
Ima jedno meče, meče
Svu mi zimu kesten peče.
Kakvo čudo, divno čudo,
Kako meče kesten peče?
Meda miško zaspao
Leg’o potrbuške
Sanja da je zaspao
Ispod neke kruške.
Pa sve kruške padoše,
Na zelenu travu,
A on jadan ne može
Da podigne glavu.
Pužica se pužiću, žalila ovako:
Lek mi nađi mužiću, zub me boli jako.
Hita puž po lekove, da joj bol prekrati,
Ode prošle jkeseni i još se ne vrati!
Na kraju svih ovih vežbi očekuje se automatizacija glasa, što na posletku znači da je dete usvojilo pravilan izgovor. Tada dete više ne razmišlja da li glas treba ovako ili onako da izgovori već mu to postaje rutina.